www.knjazevac.rs

Историја

Књажевачки крај је насељен у време праисторије, о чему сведоче станишта у Бараници, Шкодрином пољу, Дубрави и др, пећински цртеж коњаника у Габровници и други многобројни археолошки налази. Антички хроничар Плиније (II век н.е.) бележи овај простор као део римске провинције Мезија у којој живе Мези, Трачани, Дарданци, Трибали, Тимахи, који су симбиозом са словенским племенима формирали овдашње староседелачко становништво Тимочана, звано Путуклије.
Римско утврђење Timacum Minus код села Равна, са откопаним бедемима, деловима цивилног насеља, богатом некрополом, објашњава период историје књажевачког краја до времена средњег века. У самом граду су пронађени остаци и другог познатог касноантичког града Timacum maius.
У римској путној карти из IV века Књежевац је записан под називом Timaco Maiori, насеље које је настало на темељима утврђења Велики Тимок на брду Зданије (садашња црква „Свети Ђорђе“).
Из периода средњег века потичу градови Равна и Кожељ, црква Свете Богородице у Горњој  Каменици и манастир Свете Тројице у Доњој Каменици, грађене у XV веку, као и први траг имена Гургусовац. У старијој литератури ово насеље назива се Колумбија, долази од латинске речи columba, што значи голубица и прави превод Голубац, мада за овај назив нема археолошких и писаних потврда. Упоредо са њим употребљавао се веома дуго и назив Гургусовац, под којим именом се помиње у турским пописима из 1455.године. Народна легенда каже да је ово име добио по голубима гривашима.
Турци су овај крај освојили 1396.године и припојили га Видинском пашалуку. Из времена турске власти има мало података. Запис из XVII века ближе бележи ондашњи Гургусовац као војно утврђење са палисадима и топом, са 46 турских и 120 хришћанских кућа.

Први српски устанак Књажевачки крај је захватио 1807.године када је Хајдук Вељко напао Гургусовац, али га није могао заузети, све до српско-руске победе на Малајници. После српског пораза на Чегру, турци поново освајају Гургусовац. Падом Србије 1813.године, пао је и Гургусовац, који је поново био прикључен Видинском пашалуку, све до ослобођења од турака и припајање матици Србији 1833.године. Граду је остала Гургусовачка кула, злогласни затвор за политичке затворенике, познатији као „Српска бастиља“. Кула је запаљена наредбом Књаза Милоша Обреновића, па су њему у част, грађани 1859.године променили име града у Књажевац.

Тешке економске прилике после рата, расписивање нових пореза за пругу Београд – Ниш и наоружање војске, као и непосредно политичко стање у земљи, довело је до Тимочке буне 1883.године. Непосредан повод за буну био је прикупљање оружја од народне војске те је буна захватила и Књажевац и књажевачки округ у октобру 1883.године, а један од покретача буне је књажевчанин Аца Станојевић.

Књажевчани су се показали као добри борци кроз све ратове који су захватили ове крајеве, као Српско-бугарски рат, Балкански, Први светски рат. Приликом повлачења српске војске 1915.године књажевчани су се посебно истакли у борбама за одбрану Београда. XIV пук у саставу II армије приликом пробоја Солунског фронта 1918.године као предходница прешао је Дрину и први ушао у Сарајево и стигао до Јадранског мора, а по завршетку рата застава XIV пука је одликована Карађорђевом звездом.

Период између два рата ће остати упамћен по приметном развитку књажевачке општине, отварању разноврсних занатских радњи и радионица, као и први индустријски капацитети: кожара, циглана, вински подрум, тако да Књажевац добија све елементе градске средине.

Други светски рат у Књажевцу је започео демонстрацијама против потписивања пакта о приступању Југославије Тројном пакту 25/27 марта 1941.године и окупацијом града 11. априла 1941.године од стране Немачке и окупације Буџака од стране Бугарске. После дугих борби са бугарима и немцима Књажевац је коначно ослобођен 10. октобра 1944.године.

Убрзан развитак почиње 1960.године када се изграђују и индустрија конфекције „Бранка Динић“, фабрика обуће „Леда“, индустрија трактора и машина ИМТ, Тимочка индустрија намештаја „Тина“, а вински подрум прераста у ППК „Џервин“.

Из свега проистиче да је период од 1970. до 1985. године најзначајнији у досадашњем развоју Књажевца и то по свим елементима привредног и друштвеног развоја. У том периоду подигнути су објекти по којима се препознаје Књажевац, а то су: Дом кулутре, Дом здравља, Предшколска установа са мрежом вртића, више стамбених блокова, а што се тиче културне јавности Књажевац је најпознатији по републичкој смотри, Фестивалу културе младих Србије, који је успостављен 1962. године, а који траје и данас.

 
Насловна




Evropski progres

Предлози и примедбе


Временска прогноза

   
                 
Детаљније

  
                   Детаљније

Временски подаци на мобилном телефону

www.knjazevac.rs/Meteo/wapindex.php

www.knjazevac.rs/babinzub/wapindex.php

Среда       20.09.

Max. 26°C Min. 11°C

Преподне променљиво облачно. Поподне наоблачење, могућа киша и пљускови са грмљавином.

Четвртак  21.09.

Max. 17°C Min. 11°C

Претежно облачно, поподне и увече могућа слаба киша.

Петак     19.09.

Max. 16°C Min. 9°C

Претежно облачно, повремено са слабом кишом.

Општина Књажевац на друштвеним мрежама




mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас1099
mod_vvisit_counterОве недеље6646
mod_vvisit_counterОвог месеца56520
mod_vvisit_counterПрошлог месеца101929
mod_vvisit_counterУкупно4510811

We have: 43 guests, 2 bots online